svakodnevnica...

Ostavljam knjigu iz ekonomije po strani. Gasim svijetlo. Ulazim u topli krevet, pokrivam se po glavi i dok stavljam slusalice u usi kroz glavu mi prolazi sledece.. Moram naci temu na koju bih pisala za nas skolski blog. Medjutim inspiracija je presusila, kasnije cu vam reci i zasto. I dok razmisljam o temi pricacu vam o danasnjem danu jer znam da vas to zanima i uostalom da vas ne zanima koga briga. Dakle vratimo se na pocetak dana, ustajanje u 06:00h kao da me neko lupio tiganjem po glavi. Tesko mi pada ta misao da moram ustati iz kreveta, a jos teze da mi je prvi cas fizicko. Da, fizicko! Ne moze gori pocetak dana. Prezivjela sam tih 45 minuta, malo trcanja, malo trbusnjaka pa radite sta hocete jer i profesor muci isti muku. Zatim radno pravo.. U nedelju sam zaboravila da ga ponovim jer mi je bila bitnija moja lijenost nego ucenje. Onda taj odmor od 15 minuta Bogom dan! Sledeca dva casa engleski i italijanski da vam ne pricam, cisto otvaranje glave. I na kraju dodje taj peti cas, hvala nebesima! Pokusavam da slusam, citam nesto ne bih li ostala budna. Lakse bi mi pao samar nego zadnji cas. Dodjem kuci ucim cijeli bogovetni dan sve do ovog trenutka.. Tako vam je kada ostavljate sve za zadnji cas mada desilo se iako to nikada ne radim. Kako ono kazu nikad ne reci nikad! Znam da sam vas smorila ali ako nista drugo izbacila sam muku. Uostalom ko vas je silio da citate? I tako ja i dalje razmisljam o temi.. Da, rekla sam vam da mi je inspiracija presusila, pitate se zasto? Pa da ste ucili 7 lekcija 4 sata i vama bi mozak otkazao. Nego da vas ne zadrzavam sigurno imate pametnija posla cim ste na internetu.. 

Do sledeceg citanja dragi moji!  Aleksandra Stojanovic III8