Skolsko zvono

Školsko zvono

Zvono se čuje.Taj hučni metalni zvuk Vas podsjeća na neku uzbunu,na nešto što Vam baš i ne godi.Obuzima Vas neko nelagodno osjećanje i bivate uvučeni u svijet gdje je sve mračno i hladno.Sve ovo traje veoma kratko,svega nekoliko sekundi koliko je potrebno da se čuje školsko zvono ali te sekunde,ma koliko male bile,Vama ne izgledaju tako.
Sad se Vi sigurno pitate zašto ja pišem o školskom zvonu?Kakav značaj može imati jedno obično zvono?
Svi mi na različite načine shvatamo pojedine događaje.Vidimo istu stvar ali je na različit način prihvatamo i opisujemo.Tako je i sa školskim zvonima.
Većini učenika zvono nije ništa drugo do znak da moraju ući u te učionice,za njih prave mučionice gdje moraju,htjeli oni to ili ne,provesti 45 minuta.U toku tih 45 min. jednog časa većina razmišlja o tome kada će se zvono oglasiti?Kada će taj zvuk okončati njihove muke?Sada svi željno i nestrpljivo očekuju zvuk školskog zvona.
Čuje se zvono.Sva nestpljivost i uznemirenost prestaje.Profesori izlaze iz učionica a za njima,pomno ih prateći,idu i učenici.Kraj časa koje je zvono oglasilo ujedno je i označilo početak buke.Učenici se nalaze,pričaju,smiju se,deru se,sve u svemu nastaje potpuni i nekontrolisani haos,kojem niko ne vidi kraj.Međutim čuje se zvono i sada, kao i malo prije,označava početak mučenja,dosađivanja,ako ne to ono bar izražava sveukupno nezadovoljstvo među učenicima.I opet,kao u nekom začaranom krugu,cijeli se proces ponavlja.
Sa druge strane profesori zvono drugačije doživljavaju.Za njih to zvono jednostavno označava početak ili kraj radne obaveze.Neki profesori sa zadovoljstvom očekuju taj zvuk jer su srećni što će, kroz nekoliko minuta,moći naučiti svoje učenike nešto novo. Budimo realni malo je takvih profesora,onih pravih,koji uživaju u svom poslu.A onda imate one profesore koji ,i ne hteći ,žurno očekuju zvono jer žele ili da što prije završe ono što moraju ili se pak boje da neće stići,pa stalno gledaju na sat.Neki od njih čak i zaborave da čas traje 45 min. pa nastave sa pričom,ne obazirući se na zvono.Ima i onih koji bukvalno trčeći izlaze iz učionice,ih kako li je njima bilo na tom času?
Tužno je to što će uskoro učenici četvrtog razreda srednje škole čuti po poslednji put to iritirajuće zvono. Da li će im biti žao ili će biti srećni što su napokon završili sa svim tim?Ili ih uopšte neće biti briga? U svakom slučaju,zvono će i dalje postojati neprikosnoveno označavajući početak i kraj.Čuće se ono godinama unaprijed i opet će ga na različite načine,različiti ljudi doživljavati.
Zvono se čuje.Metalni zvuk koji treperi u ušima i onda kao povratna sprega diže se buka .Za nekoliko trenutaka čuće se opet zvono i donijeti mrtvu tišinu.Tišinu koja ništa ne znači.

Tamara Djukic
III8