Kako obogatiti
svoj rečnik?
Danas se sve manje obraća pažnja na izgovorene riječi,na njhovo značenje i upotrebu.
Sve češća upotreba interneta,s tim takođe i upotreba raznoraznih tekstova koji su veoma često netačni kao i nepravilno napisani,uslovila je da ljudi više ne obraćaju pažnju na vokabular,strukturu rečenica i pravopis. Ne kažem da bi sad svi trebali da svaku svoju misao prepravljaju i estetski sređuju,ali ne bi škodilo da se obrati mala pažnja na to.
Većina stručnjaka savjetuje da čitamo knjige kako bi obogatili svoj rečnik.Ali koje knjige treba čitati?
Najbolje bi bilo početi sa svjetskim klasicima kao što su na primjer : „Veliki Getsbi“-F.S.Ficdžerald; „Proces“- Franc Kafka; „Stranac“-Albert Kami; „Zločin i kazna“, „Braća Karamazovi“-F.M.Dostojevski ; „Slika Dorijana Greja“-Oskar Vajld; „Tvrđava“, „Ostrvo“- Meša Selimović; kao i romani Iva Andrića, Tolstoja,Bukovskog i drugih.
Takođe preporučuje se čitanje novina,naravno ne žute štampe poput „Skandala“ „Svet “ i sl.,već novine koje su ozbiljne,lektorisane.
Ali nije dovoljno samo čitati.Morate i nešto pamtiti.Naravno,ne može se sve zapamtiti što je pročitano,ali možemo nove riječi,posebno one kojima ne znamo tačno značenje,zapisti i naći šta znače,i početi ih upotrebljevati.Najbolji način za bogaćenje rečnika je pamćenje fraza ili izraza.To se takođe može i upotrijebiti i pri učenju stranih jezika,kod kojih su mnogo bitne fraze.
Bogaćenjem rečnika pruža nam se prilika da se bolje i preciznije izražavamo u komunikaciji sa drugima.Time stvaramo o sebi sliku nekog ko je dobro načitan,usreseđen na važna pitanja i pronalaženjem odgovora,a prije svega sebi pomažemo jer ne samo da olakšavamo sebi samima već i drugim ljudima pomažemo da nas lakše shvate i upoznaju.
Pitanje je samo jedno: Jesmo li spremni potruditi se i obogatiti svoj rečnik?
Mislim da svi to možemo,želimo i na kraju krajeva,ako smo uporni,uspijemo.
Tamara Đukić IV-8
